1. UVOD
Cilj izrade ove sutdije je da se iskoriste ogromni potencijali koje Resničko jezero poseduje, a ti potencijali su do danasnjeg dana ostali daleko od očiju javnosti a jos dalje od očiju nadležnih organa i vlasti. Uvidom postojeceg stanja na terenu zaključujemo da je krajnje vreme da se ti organi uključe u rešavanje pitanja sredjivanja kako jezera tako i priobalja. Jedno vreme su mediji i čelnici opštine Rakovica najavljivali sređivanje ovog jezera kao "turističkog konkurenta Adi Ciganliji", uključujući i izgradnju sportsko-rekreativnog kompleksa, ali još uvek ništa nije ostvareno. Da li je u pitanju nesposobnost čelnih ljudi opštine ili se pitanje Resničkog jezera pokreće jedino u izbornim kampanjama radi prikupljanja glasova ostavljam Vam da prosudite sami.
Jezero danas ima identifikovana tri velika problema koji su tesno povezani, a to su nepravilno odlaganje smeća, kanalizacija koja se uliva u jezero i fizičko-hemijski i mikrobiološki sastav vode, kojima cemo se baviti u daljem tekstu.
Pored svih problema sa kojima se suocava ovo perspektivno Beogradsko izletiste procena je da se malim ulaganjem u infrastrukturu moze postici visestruki efekat. Resnicani a i stanovnici okolnih naselja ce dobiti oplemenjen prostor koji mogu koristiti za razne rekreativne aktivnosti kao sto su npr. fudbalski tereni, kosarkaski tereni, staze za trcanje i voznju bicikla, uredjena plaza i mesta za ribolovce, spotrtovi na vodi... Tako da ne moraju da prelaze i do 12km do najblizeg kupalista kako bi se ozvezili u ovim letnjim danima.
Takodje se moze i ocekivati zaposljavanje odredjenog broja ljudi sa teritorije opstine Rakovica, na samoj izgradnji sportsko - rekreativnog centra, a nakon zavrsetka i njegovog stavljanja u funkciju otvara se mogucnost za razvoj preduzetnisva i mali preduzeca koja bi se bavila pruzanjem usluga i turizmom.
2. RESNIČKO JEZERO
Resničko jezero “PARIGUZ” u naselju Resnik nalazi se na 17 km udaljenosti od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i na samo 1 km udaljenosti od buduce obilaznice oko Beograda. Dužine je oko 700m, a široko 120m dok dubina jezera varira i na nekim delovima doseže do 20m, nastalo izgradnjom vestacke brane krajem 1980-ih kako bi se zaustavile česte poplave. Okruženo je naseljima Resnik, Pinosava i Ripanj. Pored jezera se nalazi omanja listopadna šuma odakle se pruža pogled na Avalski toranj koji je udaljen svega 4-5km. Ime “PARIGUZ” vezuje se za dve teorije, po prvoj ime je dobilo po blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta akumulacija a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve, dok po drugoj priča se da su na mestu današnjeg „PARIGUZA“ u Prvom srpskom ustanku Srbi napravili zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za ovaj predeo.
Napajanje jezera se vrsi iz tri izvora od kojih je za samo jedan dokazan izuzetan kvalitet vode i može se koristiti za piće. Zanimljivo je da se u letnjem periodu pri visokim temperaturama dešava da neki od izvora presuše, ali uvek ostane bar jedan iz koga jezero dobija svežu vodu!
Jezero je izuzetno bogato zivim svetom, i predstavlja pravu malu oazu za veliki broj kako biljnih tako i životinjskih vrsta! Svoj dom su tu pre svega našle oko 20 vrsta riba, kao sto su Som, Smudj, Štuka, Babuška, Crvenperka… U direktnom razgovoru sa ribolovcima na terenu dolazim do zaključka da se u jezeru nalazi veliki broj kapitalnih primeraka ribe. Takodje uočljiv je i veliki broj pataka I barskih kornja čiji se broj iz godine u godinu drastično povećava na zadovoljstvo svih Resničana. Od divljači pored pataka povećano je i prisustvo zečeva.
3. PROBLEMI JEZERA
Kao sto smo vec na pocetku napomenuli jezero se danas suocava sa tri velika problema koji su usko povezana, a to su nepravilno odlaganje smeća, kanalizacija koja se uliva u jezero i fizičko-hemijski i mikrobiološki sastav vode
SMECE 3.1.
Problem smeca je veliki problem, nesavesni izletnici koji u velikom broju posecuju ovo jezero, posebno u danima vikenda, smece koje naprave tokom izleta ostave iza sebe, ali deo odgovornosti svakako pada i na opstinske vlasti i JKP Gradska cistoca Rakovica zato što još nisu postavljene kantice i odatle se ne odnosi otpad! Cesto se moze videti velika kolicina PET ambalaze kako pluta po povrsini jezera. Problem ne moze biti potpuno resen resen jer svuda postoje nesavesni, ali je sigurno da ce biti mnogo manje izrazen ako se postave kante za odlaganje otpadka!
KANALIZACIJA 3.2.
Problem kanalizacije, usled nedostatka sredstava i nepostojanja tehnickih uslova u to vreme zitelji nekoliko ulica resili su da stvar uzmu u svoje ruke tako sto su odpadne vode usmerili direktno u jezero! Da li je muka mestana ili opet nesposobnost ljudi koji su na vlasti u opstini Rakovica da obezbede osnovne uslove za zivot ljudi, dovelo do tako katastrofalne greske da se otpadne vode puste da unistavaju ekosistem jezera!?
Iako katastofalno, nije jos sve izgubljeno, ukoliko se problem kanalizacije resi na taj nacin sto ce se stanovnici te 3-4 ulice prikljuciti na gradski sistem kanalizacije stanje i kvalitet vode ce se u kratkom period drasticno popraviti. Jer problem kanalizacije koja se uliva u jezero je indentifikovan kao najveci ekoloski problem!
MIKROBIOLOSKI SASTAV VODE 3.3.
Treci problem samo dokazuje znacaj drugog, a resavanjem kanalizacije resice se i pitanje fizičko-hemijskog i mikrobiološkog sastava vode. Naime 2009. godine izvrsena je analiza uzoraka vode iz resnickog jezera i od devet uzoraka jezera Pariguz, nijedan nije bio u granicama druge klase - pogodne za kupanje.
Cak su uzorci bili pozitivni na modrozelene alge "vodeni cvet", što ukazuje na pojavu toksina, što bi čak onemogućilo i navodnjavanje!
“Manji” problem koji su jasno uocljivi pri samom dolasku na jezero su ne uredjen prilaz, ne postojanje znaka za jezero, nedostatak uredjenog parking mesta, nepostojanje osvetljenja tokom noci, psi lutalice… Svi ovi problem bi se resili jednostavnim i malim ulaganjem tako da se projektom obezbedi odrzivi razvoj jezera “PARIGUZ” koje bi se u buducnosti samofinasiralo!
4. RAZVOJ PRIVREDE
TRANZITNI TURIZAM 4.1.
Ukoliko se uzme u obzir da se jezero nalazi na 17km udaljenosti od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i na samo 1 km udaljenosti od buduce obilaznice oko Beograda. Kuda prolaze stotine hiljada stranih I domacih drzavljana svake godine. Da je 4km udaljeno o manastira Rakovica u kome je sahranjen prtrijarh Pavle, i gde je primetan povecan broj ljudi koji dolaze iz raznih krajeva Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, samo da zapale svecu na grobu preminulog patrijarha. Da se nalazi samo 6km od Avale i Avalskog tornja koga svakog vikenda prema zvanicnim podatcima poseti izmedju 500 i 600 ljudi! Dolazim do zakljucka da se obezbedjivanjem osnovnih infrastrukturnih uslova i sredjivanjem priobalja uz pratece sadrzaje moze ostvariti znacajan prihod od “tranzitnog turizma”!
Zbog blizine najvaznijih saobracajnica u zemlji eventualnim otvaranjem auto kampa za odmor turista koji se krecu tranzitno kroz nasu zemlju ostvarila bi se i znacajna finansijska dobit! Jer istrazivanjem dosao sam do podataka da na cuvenom koridoru 10 postoji nekoliko registrovanih auto kampova od kojih je samo jedan u funkciji i nalazi se u veoma losem stanju zbog visegodisnjeg ne ulaganja, zbog cega ga i strani i domaci turisti rado izbegavaju!
LOVNI I RIBOLOVNI TURIZAM 4.2.
Takodje se moze ramisljati i u ovom pravcu jer u naselju Resnik vec duze vremena postoje razna lovacka i ribolovacka udruzenja. Nasi lovci se iz godine u godinu hvale ulovljenim trofejima sitne divljaci, u pitanju su zecevi i patke.. Vec sam napomenuo da je jezero izuzetno bogato ribom, sto bi uz organizovanje prigodnih manifestacija i takmicenja moglo da privuce ribolovce i ljubitelje ribe iz cele Srbije. Sredsva bi se prikupljala od izdavanja dozvola za lov i ribolov.
UGOSTITELJSTVO 4.3.
Privlacenjem turista na jezero mora se obezbediti mesto na kome ce oni gladni i napuniti svoje stomake. Prilikom izrade plana detaljne regulacije treba predvideti i mesta za ugostiteljske objekte. Cime bi se podstakli privatni preduzetnici da uloze svoj kapital u osnivanje ugostiteljskih radnji a i zaposlili odredjen broj ljudi. Sredstva bi se prikupljala od izdavanja lokacija u zakup zainteresovanim preduzetnicima.
5. ZAPOSLENJE
Procenjuje se da bi zavrsetkom ovog projekta svoj hleb direktno dobilo nekoliko desetina gradjana, cime bi se obezbedila egzistencija nekoliko porodica, a indirektno bi se uposlio priblizan broj. Radnici bi bili angazovani na obezbedjivanju objekata, spasilackoj sluzbi, administrativnim poslovima, ciscenju, u ugostiteljstvu, turizmu... Predlaze se i osnivanje javnog preduzeca koje bi gazdovalo centrom.
6. UTICAJ NA ZIVOTNU OKOLINU
Ukoliko se prilikom izrade plana za izgradnju sportsko – rekreativnog centra bude vodilo racuna o koriscenju ekoloskih materijala u procesu gradnje i za zadovoljavanju ekoloskih standarda, procena je da sanacijom postojecih problema i izgradnjom kompleksa situacija na terenu moze samo popraviti!
7. ZAKLJUCAK
Opemenjen prostor, znacenje ove dve reci stanovnici Renika su odavno zaboravili. Zelja za sredjivanjem jezera i prostora oko njega polako prelazi u legendu, jer se sad vec sa generacije na generaciju prenosi prica da ce se neko nekada setiti stanovnika Resnika i usmeriti novcana sredstva. U terene za fudbal i kosarku kojih jedva da ima u naselju koje svake godine u skolu upise po 7 odeljenja prvaka, biciklisticku stazu o kojoj samo mozemo da sanjamo, osvetljenom setalistu do koga nam treba najmanje 45min gradskim prevozom. Sredjivanje jezera zapravo vise nije ni zelja stanovnika Resnika vec nuzna potreba!
Uspeli smo da pokazemo da se projekat moze odrzati i funkcionisati, bez dodatnog opterecenja budzeta opstine, pokazali smo da donosi visestruke koristi. Spasava zivotnu okolinu, zaposljava ljude, uredjuje proctor… Sto dublje i strucne analize mogu potvrditi!
A nama, stanovnicima Resnika ostaje samo da se nadamo da ce nase potrebe biti zadovoljene a potencijal koje jezero nosi biti propoznat. Ili da cekamo neke druge, sposobnije, ne korumpirane ljude kojima ce svi gradjani biti jednaki i oni koji zive u centru i mi sa “periferije”!
Cilj izrade ove sutdije je da se iskoriste ogromni potencijali koje Resničko jezero poseduje, a ti potencijali su do danasnjeg dana ostali daleko od očiju javnosti a jos dalje od očiju nadležnih organa i vlasti. Uvidom postojeceg stanja na terenu zaključujemo da je krajnje vreme da se ti organi uključe u rešavanje pitanja sredjivanja kako jezera tako i priobalja. Jedno vreme su mediji i čelnici opštine Rakovica najavljivali sređivanje ovog jezera kao "turističkog konkurenta Adi Ciganliji", uključujući i izgradnju sportsko-rekreativnog kompleksa, ali još uvek ništa nije ostvareno. Da li je u pitanju nesposobnost čelnih ljudi opštine ili se pitanje Resničkog jezera pokreće jedino u izbornim kampanjama radi prikupljanja glasova ostavljam Vam da prosudite sami.
Jezero danas ima identifikovana tri velika problema koji su tesno povezani, a to su nepravilno odlaganje smeća, kanalizacija koja se uliva u jezero i fizičko-hemijski i mikrobiološki sastav vode, kojima cemo se baviti u daljem tekstu.
Pored svih problema sa kojima se suocava ovo perspektivno Beogradsko izletiste procena je da se malim ulaganjem u infrastrukturu moze postici visestruki efekat. Resnicani a i stanovnici okolnih naselja ce dobiti oplemenjen prostor koji mogu koristiti za razne rekreativne aktivnosti kao sto su npr. fudbalski tereni, kosarkaski tereni, staze za trcanje i voznju bicikla, uredjena plaza i mesta za ribolovce, spotrtovi na vodi... Tako da ne moraju da prelaze i do 12km do najblizeg kupalista kako bi se ozvezili u ovim letnjim danima.
Takodje se moze i ocekivati zaposljavanje odredjenog broja ljudi sa teritorije opstine Rakovica, na samoj izgradnji sportsko - rekreativnog centra, a nakon zavrsetka i njegovog stavljanja u funkciju otvara se mogucnost za razvoj preduzetnisva i mali preduzeca koja bi se bavila pruzanjem usluga i turizmom.
2. RESNIČKO JEZERO
Resničko jezero “PARIGUZ” u naselju Resnik nalazi se na 17 km udaljenosti od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i na samo 1 km udaljenosti od buduce obilaznice oko Beograda. Dužine je oko 700m, a široko 120m dok dubina jezera varira i na nekim delovima doseže do 20m, nastalo izgradnjom vestacke brane krajem 1980-ih kako bi se zaustavile česte poplave. Okruženo je naseljima Resnik, Pinosava i Ripanj. Pored jezera se nalazi omanja listopadna šuma odakle se pruža pogled na Avalski toranj koji je udaljen svega 4-5km. Ime “PARIGUZ” vezuje se za dve teorije, po prvoj ime je dobilo po blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta akumulacija a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve, dok po drugoj priča se da su na mestu današnjeg „PARIGUZA“ u Prvom srpskom ustanku Srbi napravili zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za ovaj predeo.
Napajanje jezera se vrsi iz tri izvora od kojih je za samo jedan dokazan izuzetan kvalitet vode i može se koristiti za piće. Zanimljivo je da se u letnjem periodu pri visokim temperaturama dešava da neki od izvora presuše, ali uvek ostane bar jedan iz koga jezero dobija svežu vodu!
Jezero je izuzetno bogato zivim svetom, i predstavlja pravu malu oazu za veliki broj kako biljnih tako i životinjskih vrsta! Svoj dom su tu pre svega našle oko 20 vrsta riba, kao sto su Som, Smudj, Štuka, Babuška, Crvenperka… U direktnom razgovoru sa ribolovcima na terenu dolazim do zaključka da se u jezeru nalazi veliki broj kapitalnih primeraka ribe. Takodje uočljiv je i veliki broj pataka I barskih kornja čiji se broj iz godine u godinu drastično povećava na zadovoljstvo svih Resničana. Od divljači pored pataka povećano je i prisustvo zečeva.
3. PROBLEMI JEZERA
Kao sto smo vec na pocetku napomenuli jezero se danas suocava sa tri velika problema koji su usko povezana, a to su nepravilno odlaganje smeća, kanalizacija koja se uliva u jezero i fizičko-hemijski i mikrobiološki sastav vode
SMECE 3.1.
Problem smeca je veliki problem, nesavesni izletnici koji u velikom broju posecuju ovo jezero, posebno u danima vikenda, smece koje naprave tokom izleta ostave iza sebe, ali deo odgovornosti svakako pada i na opstinske vlasti i JKP Gradska cistoca Rakovica zato što još nisu postavljene kantice i odatle se ne odnosi otpad! Cesto se moze videti velika kolicina PET ambalaze kako pluta po povrsini jezera. Problem ne moze biti potpuno resen resen jer svuda postoje nesavesni, ali je sigurno da ce biti mnogo manje izrazen ako se postave kante za odlaganje otpadka!
KANALIZACIJA 3.2.
Problem kanalizacije, usled nedostatka sredstava i nepostojanja tehnickih uslova u to vreme zitelji nekoliko ulica resili su da stvar uzmu u svoje ruke tako sto su odpadne vode usmerili direktno u jezero! Da li je muka mestana ili opet nesposobnost ljudi koji su na vlasti u opstini Rakovica da obezbede osnovne uslove za zivot ljudi, dovelo do tako katastrofalne greske da se otpadne vode puste da unistavaju ekosistem jezera!?
Iako katastofalno, nije jos sve izgubljeno, ukoliko se problem kanalizacije resi na taj nacin sto ce se stanovnici te 3-4 ulice prikljuciti na gradski sistem kanalizacije stanje i kvalitet vode ce se u kratkom period drasticno popraviti. Jer problem kanalizacije koja se uliva u jezero je indentifikovan kao najveci ekoloski problem!
MIKROBIOLOSKI SASTAV VODE 3.3.
Treci problem samo dokazuje znacaj drugog, a resavanjem kanalizacije resice se i pitanje fizičko-hemijskog i mikrobiološkog sastava vode. Naime 2009. godine izvrsena je analiza uzoraka vode iz resnickog jezera i od devet uzoraka jezera Pariguz, nijedan nije bio u granicama druge klase - pogodne za kupanje.
Cak su uzorci bili pozitivni na modrozelene alge "vodeni cvet", što ukazuje na pojavu toksina, što bi čak onemogućilo i navodnjavanje!
“Manji” problem koji su jasno uocljivi pri samom dolasku na jezero su ne uredjen prilaz, ne postojanje znaka za jezero, nedostatak uredjenog parking mesta, nepostojanje osvetljenja tokom noci, psi lutalice… Svi ovi problem bi se resili jednostavnim i malim ulaganjem tako da se projektom obezbedi odrzivi razvoj jezera “PARIGUZ” koje bi se u buducnosti samofinasiralo!
4. RAZVOJ PRIVREDE
TRANZITNI TURIZAM 4.1.
Ukoliko se uzme u obzir da se jezero nalazi na 17km udaljenosti od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i na samo 1 km udaljenosti od buduce obilaznice oko Beograda. Kuda prolaze stotine hiljada stranih I domacih drzavljana svake godine. Da je 4km udaljeno o manastira Rakovica u kome je sahranjen prtrijarh Pavle, i gde je primetan povecan broj ljudi koji dolaze iz raznih krajeva Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, samo da zapale svecu na grobu preminulog patrijarha. Da se nalazi samo 6km od Avale i Avalskog tornja koga svakog vikenda prema zvanicnim podatcima poseti izmedju 500 i 600 ljudi! Dolazim do zakljucka da se obezbedjivanjem osnovnih infrastrukturnih uslova i sredjivanjem priobalja uz pratece sadrzaje moze ostvariti znacajan prihod od “tranzitnog turizma”!
Zbog blizine najvaznijih saobracajnica u zemlji eventualnim otvaranjem auto kampa za odmor turista koji se krecu tranzitno kroz nasu zemlju ostvarila bi se i znacajna finansijska dobit! Jer istrazivanjem dosao sam do podataka da na cuvenom koridoru 10 postoji nekoliko registrovanih auto kampova od kojih je samo jedan u funkciji i nalazi se u veoma losem stanju zbog visegodisnjeg ne ulaganja, zbog cega ga i strani i domaci turisti rado izbegavaju!
LOVNI I RIBOLOVNI TURIZAM 4.2.
Takodje se moze ramisljati i u ovom pravcu jer u naselju Resnik vec duze vremena postoje razna lovacka i ribolovacka udruzenja. Nasi lovci se iz godine u godinu hvale ulovljenim trofejima sitne divljaci, u pitanju su zecevi i patke.. Vec sam napomenuo da je jezero izuzetno bogato ribom, sto bi uz organizovanje prigodnih manifestacija i takmicenja moglo da privuce ribolovce i ljubitelje ribe iz cele Srbije. Sredsva bi se prikupljala od izdavanja dozvola za lov i ribolov.
UGOSTITELJSTVO 4.3.
Privlacenjem turista na jezero mora se obezbediti mesto na kome ce oni gladni i napuniti svoje stomake. Prilikom izrade plana detaljne regulacije treba predvideti i mesta za ugostiteljske objekte. Cime bi se podstakli privatni preduzetnici da uloze svoj kapital u osnivanje ugostiteljskih radnji a i zaposlili odredjen broj ljudi. Sredstva bi se prikupljala od izdavanja lokacija u zakup zainteresovanim preduzetnicima.
5. ZAPOSLENJE
Procenjuje se da bi zavrsetkom ovog projekta svoj hleb direktno dobilo nekoliko desetina gradjana, cime bi se obezbedila egzistencija nekoliko porodica, a indirektno bi se uposlio priblizan broj. Radnici bi bili angazovani na obezbedjivanju objekata, spasilackoj sluzbi, administrativnim poslovima, ciscenju, u ugostiteljstvu, turizmu... Predlaze se i osnivanje javnog preduzeca koje bi gazdovalo centrom.
6. UTICAJ NA ZIVOTNU OKOLINU
Ukoliko se prilikom izrade plana za izgradnju sportsko – rekreativnog centra bude vodilo racuna o koriscenju ekoloskih materijala u procesu gradnje i za zadovoljavanju ekoloskih standarda, procena je da sanacijom postojecih problema i izgradnjom kompleksa situacija na terenu moze samo popraviti!
7. ZAKLJUCAK
Opemenjen prostor, znacenje ove dve reci stanovnici Renika su odavno zaboravili. Zelja za sredjivanjem jezera i prostora oko njega polako prelazi u legendu, jer se sad vec sa generacije na generaciju prenosi prica da ce se neko nekada setiti stanovnika Resnika i usmeriti novcana sredstva. U terene za fudbal i kosarku kojih jedva da ima u naselju koje svake godine u skolu upise po 7 odeljenja prvaka, biciklisticku stazu o kojoj samo mozemo da sanjamo, osvetljenom setalistu do koga nam treba najmanje 45min gradskim prevozom. Sredjivanje jezera zapravo vise nije ni zelja stanovnika Resnika vec nuzna potreba!
Uspeli smo da pokazemo da se projekat moze odrzati i funkcionisati, bez dodatnog opterecenja budzeta opstine, pokazali smo da donosi visestruke koristi. Spasava zivotnu okolinu, zaposljava ljude, uredjuje proctor… Sto dublje i strucne analize mogu potvrditi!
A nama, stanovnicima Resnika ostaje samo da se nadamo da ce nase potrebe biti zadovoljene a potencijal koje jezero nosi biti propoznat. Ili da cekamo neke druge, sposobnije, ne korumpirane ljude kojima ce svi gradjani biti jednaki i oni koji zive u centru i mi sa “periferije”!
Trazeci kakvu informaciju o resnickom jezeru naleteo sam na Vas blog. Svaka cast i nastavite sa ovakvim tekstovima. Ne znam da li je tekst nastao jer ste ljubitelj voda ili zato sto zivite tu negde ali jedan znak podrske od mene imate svakako.
ОдговориИзбришиNemanja, Rakovica
Hvala hvala :)
ОдговориИзбриши